Метри
Скраћеница/Симбол:
m
Wordwide use:
Метар је , као део метричког система, јединица мере за удаљеност широм планете, при чему су Сједињене Државе главни изузетак, јер се у њима у већини ситуација користи империјални систем.
Definition:
Од 1983. године, метар се званично дефинише као дужина путање коју светлост пређе у вакуму током временског интервала од 1/299.792.458 секунди.
1m износи 1,0936 јарди, или 39,370 инча.
Origin:
Јединице мере засноване на децималном систему су се појавиле у касном 17. веку. При чему је реч метар изведена од грчке речи мéтрон катхоликóн, што значи ""универзална мера"".
Рана дефиниција метра била је ""дужина клатна са полу-периодом од једне секунде"". До 18. века дефиниција заснована на ""једном десетомилионитом делу дужине Земљиног меридијана дуж једног квадранта (раздаљине од екватора до Северног Пола) је бивала све популарнија, те је ово била прихваћена дефиниција када је Француска усвојила метрички систем 1795. године.
Прототип метарских полуга - испрва бронзани, затим платинумски и на крају од легуре платинума и иридијума- били су израђивани како су се смењивали стандарди за метар. Метар је поново дефинисам 1960. године помоћу таласних дужина радијације, пре садашње дефиниције усвојене 1983. године, која повезује метар са брзином светлости.
Common references:
Просечна висина мушкарца је око 1,75 m.
Препреке у Олимпијским тркама на 110 m с препонама су високе 1,067 m.
Највиша грађевина на свету (од 2012. године), Бурк Калифа у Дубаиу, висока је 828 m.
Емпајер стејт билдинг у Њујорку висок је 381 m.
Стандардни колосек железничке пруге (размак између шина) је 1,435 m.
Usage context:
Метар је , као део метричког система, јединица мере за удаљеност широм планете, при чему су Сједињене Државе главни изузетак, јер се у њима у већини ситуација користи империјални систем.